ДАНИЦА МАШИЋ

ВОЂА  НАМ  НИКАДА  НЕ  ГИНЕ
                                              
АФОРИЗМИ

 Нови Сад - Параћин

СРБИЈА 2009

У афирмацији мојих радова и моје маленкости,
помогли су ми уредници сајтова и моји драги
пријатељи:

Зоран Матић Мазос
Александар Чотрић
Виолета Милићевић
Весна Денчић
Јелена Јергић
Ненад Живковић
Дејан Тофчевић
Снежана Арамбашић-Алексић
Радмила Тројанчевић - Хилари
Мирослава Јаношевић
Сара Вујовић
Др Анка Станојчић
Горан Кљајић

Свима  најискреније захваљујем.

Посебну захвалност дугујем свом великом пријатељу и колеги, књижевнику Радивоју Ралету Дамјановићу, који је веровао у мој рад и несебично ми помогао да сигурно закорачим у сурови свет сатире.

С љубављу,

Даница Даца Машић

СИЈАЛИЦА - СВЕТИОНИК - ЗВЕЗДА ВОДИЉА

Нема тог човека који се није замислио над судбином појединца и човечанства. Дакле, пред свима одувек и заувек стоје иста питања која се често претварају у нерешиве загонетке, уколико одговоре тражимо по површини постојања, уместо да уронимо у дубине, сопствене и туђе, појединачне и колективне, јер се једино тамо могу наћи одговори и одгонетке.

Одговори се налазе и у народним умотворинама, јер сваки народ има своју ризницу мудрости, која се састоји од пословица, изрека, песама, приповедака. Иако тој мудрости, која је плод вишевековног искуства једног народа, нема равне, има појединаца који на свој, јединствен начин, успевају да сагледају и своје и свако време, и да то искажу тако да никога не оставе равнодушним. То се, свакако, односи и на Даницу Машић.

Своју прву збирку афоризама Даница је назвала „Свако време има прво лице“ , а читаоци њених афоризама одмах су схватили да је она један од најпоузданијих и најоштроумнијих биографа тог првог лица, без обзира да ли је реч о првом лицу једнине или множине, о његовом физичком опису или духовним узлетима и падовима.

Лексикон страних речи и израза, М. Вујаклије, каже да је афоризам „ кратка и мисаона, оштра и неочекивано духовита изрека, која, за разлику од пословице, сентенце или парадокса, највише држи до књижевне форме, па се негде зове и „ пословица интелектуалаца“.

Афоризам су неговали Марко Аурелије, Бекон, Гете, Ла Рошфуко, Паскал, Ла Бријер, Валери, немачки физичар Г.К. Лихтенберг, пољски сатиричар Станислав Јежи Лец, а код нас Јован Дучић, Душан Радовић, Влада Булатовић Виб и Бранислав Црнчевић.“

Намерно не изостављам ни словце дефиниције у којој је све речено о овој врсти уметничког сагледавања стварности, као што не изостављам ни списак аутора који чине врх европске афористике, где је и овом аутору место, јер желим да кажем како се Даница Машић ухватила у коштац са великим изазовом и успела да се избори за своје место под сунцем афористичарским, и то не само оним које обасјава родну јој Србију, већ, у најмању руку, читаву Европу, чији су најзначајнији представници наведени у овом Вујаклијином осврту. Мој исказ може звучати претенциозно само онима који нису читали Даничине бисере мудрости.

Даница Maшић у својим афоризмима често говори о вођи ( „ Вођа нам никад не гине“, „Сваки вођа жели бити вечан. Слава му“), јер је то тако разумљиво када се сагледава судбина појединца или читавог народа, пошто сви имамо неког вођу, изабраног или наметнутог. Но, аутор је свестан да је „ иза чела мозак“ , као и да је „ вођа као и сваки човек – незаменљив је.“

У овим Даничиним оштроумним запажањима пуним фине ироније садржано је изванредно познавање и психологије масе и психологије вође. Зато и каже да „ због своје величине сваки вођа може стати у афоризам.“ Где је вођа, ту је и народ. Као и у животу, тако и у афоризмима, народ може бити достојанствен, свестан свог положаја, ма колико тежак био ( „ Ничија није горела до зоре. Гасили су је они који воле мрак“), али и несвестан, несавестан или пасиван ( „ Све нам је равно, па се зато и саплићемо“, „Власт развија овчарство. Од оваца се може лепо живети“ или пак, што је још страшније, „ Овце блеје и када им јагањце кољу“).

Аутор је свестан да власт највише поена добија у тешким временима, па зато и каже: „ Ситна риба се на хлеб хвата“.

                     To је могли бисмо рећи, један корак даље од римских техника придобијања народа, јер је власт, осим хлеба, морала да понуди и много игара. Ново време, очигледно, доноси „префињеније“, економичне методе. Има у афоризмима Данице Машић и дубоке саосећајности са невољама своје земље: „ Демонстрације су велика моба. Сакупи се народ да помогне својој земљи“.

Овај афоризам приказује онај тренутак у историји народа у коме је још увек присутно веровање да ће промена донети бољитак. Но, ако се то не догоди, оно што следи је, свакако, испирање мозгова „ Испирање мозгова је посао политичара. Не дозвољавају народу да прља руке“. Уколико та врста „убеђивања“ није довољна, постоји још једна опција: „ Какав прљави рат? Војници редовно чисте оружје!“.

На озбиљне пропусте у здравству, судству, влади, такође указују афоризми:„ Ко каже да се код лекара све плаћа? Колико је пацијената умрло џаба!“, „ Судови се користе и у политичким кухињама. Служе за мућкање“, „ Држава има ново име – кум је био за промене.“

Има међу Даничиним афоризмима оних који се односе само на нашу земљу, те ће се сваки читалац насмејати јетко, са горчином, када их прочита, и одмах ће препознати и личности и ситуације ( „ Имамо лопове који отварају сваку браву. Недостаје нам бравар који је отварао свака врата“, „ Браниоци своје земље су у Хагу. А много их је и у земљи“, „Албанци чувају свету српску земљу. Не дозвољавају Србима да газе по њој“, „Неће Србија бити гола и боса у Европи. Одмах ће добити чизму“), или се односе на политику великих сила и квази хуманисте ( „После америчког хуманизма нема ренесансе“ и „ Није лако добити Нобелову награду за мир. Крвав је то посао“).

У Даничине афоризме нису стале само вође и народи, већ и сва искуства која их прате, индивидуална или заједничка. Уколико је „ дно његов плафон“, знамо са каквом особом имамо посла. Исто тако, морамо признати да је истина да „ онима који ведре и облаче одговара свако време“, те није ни чудно што ће се сваки читалац насмејати од срца кад прочита Даничин афоризам: „ Власт нам не пада тешко. Када падне, нама лакне“.

Афоризми Данице Машић пуни су неочекиваних обрта, фине или горке ироније, често и сарказма, али и оштроумних запажања, и никога не могу оставити равнодушним. Ако, по дефиницији, „афоризам доноси неку оштеважећу, дубоку мисао, досетку, мудрост, правило или искуство“, а „знаци за распознавање доброг афоризма су: изворност, оштроумност, духовитост и отвореност“, онда је јасно да су ови афоризми оправдали све што се од њих тражи, и додали дозу ауторове самосвојности и сензибилитета.

И за крај, истина је и садржај следећег афоризма: „ Народ не може остати у мраку. Увек има оних којима се пале сијалице у глави“, али је истина и то да, док има таквих људи, има наде да ће једног дана јака светлост обасјати наш свет, јер су те сијалице у глави оваквих људи – светионици и звезде водиље и будућим ствараоцима и будућим читаоцима.

проф. Виолета Милићевић

СВАКИ ВОЂА ЖЕЛИ БИТИ ВЕЧАН. СЛАВА МУ.

*  Иза чела је мозак.

*  Вођа је као сваки човек. Незаменљив је.

*  Власт много обећава. Морамо јој обезбедити школовање.

*  Застава на пола копља дотиче највише.

*  Има нечег црвеног и у злочину без крви.

*  Вођа ради као даљински управљач. Чим га притисну, мења програм.

*  Нема радикалних промена без помена.

*  Споменик без постоља ниче из корена.

*  Ничија није горела до зоре. Гасили су је они који воле мрак.

*  Размножавањем споменика настаје гробље.

*  И место у гробљу је резервисано према броју.

*  Лица им говоре да су  з(а)бринути.Не знају шта ће са новцем.

*  Фотеља је мека столица.

*  Хоћемо монархију! И животиње имају цара.

*  Код нас се све реформише. Реформа је наша велика нужда.

*  Не клечи! Повредићеш колено.

*  Дувају у исти рог, а не знају којој животињи припада.

*  Прогноза времена је била тачна  „ - падале су  главе“.

*  И лоза Немањића је опијала, али народ није оволико посртао.

*  Милош је дао Карађорђеву главу, а власт не да Карађорђево.

*  Балвани су сламка спаса за политичаре. Држе се за њих да не потону.

*  Високи положај долази до изражаја својом дужином и ширином.

*  Богатство им је под шифром. И робијаши имају бројеве.

*  Одакле им је капало, сазнали смо  када је процурило.

*  Чист педеризам. Све више људи има свог човека.

*  Педерима није важно ако изгубе образ. Ту је задњица.

*  Извозимо памет, продајемо душу. Све чинимо да боље живимо.

*  Одлив мозгова завршен је великим крварењем.

*  Власт у чврстом повезу најдуже одолева времену.

*  Онима који ведре и облаче одговара свако време.

*  Дно је његов плафон.

*  Само глупи падају на дно. Паметни силазе.

*  Тапшање по рамену је почетни ударац.

*  И левица и десница ударају ногом.

*  Много је левака десно оријентисаних.

*  Читалац не стиже да прочита све што штампа издаје.

*  Не завијајте ствари у новине. Оне треба да их открију.

*  Штампа је увела колор фотографије. Текстови су и даље црни.

*  Развојни пут диктатора: прст, два прста - песница.

*  Диктатор и правопис мења. Тачку ставља на почетку диктата.

*  Приватизација је превазишла сва очекивања. Имамо и власнике државе.

*  Капитализам има предност над социјализмом. Власник народа није само један диктатор.

*  Расписивање избора неки схватају као конкурс за незапослене.

*  Куповина гласова не кошта много у поређењу са њиховим школовањем.

*  Трошкови власти су занемарљиви у односу на њихов пут.

*  Тајкуни купују земљу. Знају сељаци шта је добро.

*  Полиција све прати. Изузетке и испрати.

*  Обезбеђење је слабо.Све пропушта кроз шаке.

*  Полицијски час има фазе: увођење,обрада – закључавање.

*  Полицијски час не почиње у исто време. Једни још нису ни устали, а други већ одговарају.

*  Доушник је обичан слепац. Не види оно што чује.

*  Памет је као поледица. Соле је да не падну.

*  Ако дође до новог потопа, Нојеву барку ће заменити Титаник.

*  Мајмуни једу и банана државе.

*  Овце блеје и када им јагањце кољу.

*  Политичари су стали на своје ноге. Дигну главу само када пузе.

*  Наш државни циркус је оличење патриотизма. Наступа само у својој земљи.

*  Они који другачије мисле, исто пролазе.

*  Завели су нас. Временом ће средити бројеве.

*  Копају нове рупе у закону. Много их је још које треба сахранити.

*  Морамо се отварати према свету. Доста је било затварања.

*  Наша политика је отворена. Политичари неприметно пролазе кроз њу.

*  Постао је одговорна личност. Њему и закон одговара.

*  Политичари су наши предајници. Предају народ због боље слике.

*  Наши политичари су патријалхално васпитани. Раде како тата каже.

*  Будућност је иза нас.Власт ником не препушта водећу позицију.

*  Криминал је сведен на минимум. Власт је увела самоконтролу.

*  Послуга их служи, али не и памћење. Заборављају шта су све појели.

*  Једни нас воде, други нас возе. Хумано је помоћи неспособнима.

*  Нема мрље у његовој биографији. Док је писао, водио је рачуна да не забрља.

*  Политичари воле мечке. Прво их возе, а после им играју пред кућом.

*  Партијска линија у свом развоју мења облик: круг, обруч – омча.

*  И партијска струја убија. Нема фазу развоја.

*  Џелату није битна величина главе већ дебљина врата.

*  Владин тим не игра главом.

*  Политички кругови су окови народа.Ако је за утеху – од злата су.

*  Божје заповести – да. Њихове исповести – не.

*  За власт су горе и доле прилози за време.

*  Из опанка у ципеле – еволуција. Из опанка у чизме – револуција.

*  Страначки прелетачи су под заштитом државе. Прети им истребљење.

*  Политичари могу допасти беде. Свакога дана штеде на речима.

*  Само вас гледамо. Резултате ће дати експертиза.

*  Власт је додирљива, само народ не сме да је пипне.

*  Власт је заразна. Све чини да не буде и прелазна.

*  Врх власти мора да је туп. Ко би седео на њему?

*  Због своје величине вођа може стати у сваки афоризам.  

*  Не може власт увек да држи ствар чврсто у рукама. Временом и она олабави.

НЕ НАСАЂУЈТЕ НАРОД. МОЖЕ СЕ НЕШТО ИЗЛЕЋИ.

*  Свитање почиње буђењем народа.

*  Никада није касно да народ устане.

*  Све нам је равно, па се зато саплићемо.

*  Празан човек је пун себе.

*  Они без корена су најжилавији.

*  Пљуни у длан ако хоћеш да ти виде бољу будућност.

*  Довољно је да се народ окрене, па да први буду последњи.

*  Није довољно само дати глас. Треба имати и слуха.

*  На изборима нема промашаја. Обе стране су погођене.

*  Ко је за корените промене, мора имати снаге да уништи пањеве.

*  Власт може да распише изборе и у радне дане. Излазност би обезбедили незапослени.

*  Избори ми умањују гласовне могућности. Када видим ко су кандидати – занемим.

*  Ко каже да се код лекара све плаћа! Колико је пацијената умрло џаба?

*  Сиротиња је својеврстан феномен.Најбоље успева када је не храниш.

*  Контејнери су телохранитељи сиротиње.

*  Не тражите хлеб на улици. Из хигијенских разлога, он је у контејнерима.

*  Контејнер је бесплатна потрошачка корпа. Сиротиња не може да поједе све што се у њој налази.

*  Окупљање око контејнера нема политичку позадину. Свако долази на позив свог стомака.

*  Ситна риба се на хлеб хвата.

*  Гладни најлакше узимају лек на празан желудац.

* Просјаци чувају достојанство земље. Са улица су се преселили пред врата.

*  Народ не може остати у мраку док је оних којима се пале сијалице у глави.

*  Сиротиња нам није гладна. У сосу је.

*  Сиротињи деле савете. Помажу јој да преживи.

*  Раке и хумке су наша обећана брда и долине.

*  Пензионери су на дну табеле. Боре се за опстанак.

*  Пензионери виде промене само у огледалу.

*  Пензије стижу на време. Да људи не зајме за сахрану.

*  Власт све чини да пензионери буду (с)покојни.Да се не муче.

*  Пензионери руше државу. Без старца нема ударца.

*  Најјефтинији државни пројекат је обилазница око пензионера.

*  Прво смо клицали, па клецали, па јецали.

*  Само у месари главе и репови имају исту вредност.

*  Контрола ума је најуспешнија над онима који немају мозга.

*  Нема расне дискриминације. Исти чип важи за људе  животиње.

*  Савремено ропство је хумано. Жиг се не види голим оком.

* Испирање мозгова је посао политичара.Не дозвољавају народу да прља руке.

* Изашли смо раније са посла. Чекамо боље сутра.

* То код нас не пије воду! Пустиња је.

*  Свакога дана отварамо радна места. Да се проветре просторије.

*  Пао је на испиту. Одлично је знао садашње време.

*  Ђаво је ушао у цркве и однео шалу. Нама је остала збиља.

*  Уводе нам дијету. Потребни су им лаки људи.

*  Иза мене стоје они који немају прилике да седе.

*  Не дижите нос.Осетићете смрад одозго.

*  Шљивовица више није српски бренд. Еxит боље опија.

*  Идем право, а они кажу да се заносим.

*  Козја стаза је многе извела на пут.

*  Зелени, а зрело мисле. Брзо ће иструлити.

*  Срам је одавно нестао. Види се на сваком кораку.

*  Власт развија овчарство. Од оваца се може лепо живети.

*  Опозиција је власти на дохват руке. Држи је у шаци.

*  Није код нас све на продају. Много тога нико неће да купи.

*  Сајам књига је био добро посећен. Половина посетилаца су били аутори.

*  Невладине организације су пустиле дубок корен у Србији. Користе страно ђубре.

*  Девојке продају невиност да би преживеле. Крваво је то зарађен новац!

*  Газде воде рачуна о здрављу радника.Дају им отказ да се одморе.

*  Држава је урадила све. Зато радници немају посла.

*  Не дозвољавају народу да лаје. Чувају му достојанство.

*  Није код нас наталитет у паду. Треба уписати и оне који се роде када умру.

*  Демонстрације су велика моба. Сакупи се народ да помогне својој земљи.

*  Народ је темељ споменика. Укопан је у земљу.

*  Промену власти народ доживљава као промену времена. Све га боли.

*  Србија ће се тешко решити беле куге. Мало је плодних дана у години.

*  Власт нам не пада тешко. Када падне, нама лакне.

*  Држава има ново име. Кум је био за промене.

*  Живимо у бескласном друштву. Ни говора о класи људи.

*  Срби су мали народ. Зато могу бити велика мањина.

*  Нисмо ми Цигани. Они су сложан народ.

* Много људи у једном човеку  смањује га.

* Човек и кроз осмех показује зубе.

* Из дана у дан улазимо у ноћ.

* Рђу од човека нико не шмиргла.

* Потребни су нам челични људи. Они не рђају.

* Када падне испод нуле, и љигавац се укрути.

ЖИВОТ У ЗАТВОРУ ПОЧИЊЕ ДЕОБОМ ЋЕЛИЈА .

*  Мито је име без презимена.

*  Задње карике у ланцу спаја катанац.

*  Криминал сасецамо у корену – од главе.

*  Организовани криминал је ланац без катанца.

*  Укинули смо смртну казну. Ми смо за живот на робији.

* Смртна казна има предност над доживотном робијом. Осуђени може да изрази и последњу жељу.

*  Смртна казна је код нас и даље на снази.Не дозвољавају сведоцима да се роде.

*  За разлику од еутаназије, абортус је дозвољен.То је превентива против мука.

*  Каријера криминалца почиње са два слова, а  окончава се завршном речју.

*  И без чипа, криминалци су жигосани.

*  Да не би ишао бос, ставио је чарапу на главу.

*  Лопове је снимила камера. Сад можемо да их ухватимо............

*  Не могу криминалци да раде шта хоће, већ што је власти потребно.

*  Осуђени у судници имају одрешене руке. Не схватају колика је то слобода.

*  Имамо лопове који отварају сваку браву. Недостаје нам бравар који је отварао свака врата.

*  Закон старости је увек на снази, а млади га користе.

*  Правда је као нимфоманка. Нико да је задовољи.

*  Истина је најјаче оружје. Још ако је са пригушивачем!

*  Затворске собе су препуне. Само привилеговани добијају самице.

*  Правда је на стакленим ногама. Сваки њен корак је провидан.

*  Судство нам ради под притиском. Бомба само што не експлодира.

*  Први човек тешко стиже до последње жеље.

*  Судови се користе и у политичким кухињама.Служе за мућкање.

*  Пред законом су сви исти. Људи се рађају као велики и мали.

У РАТУ СВИ ДОБИЈАЈУ - РАТНУ ОПРЕМУ.

*  Далеко било, стигло је и до нас.

*  За цртање мапа света користе се политички блокови.

*  Срушен је мост. Сада тенкови прелазе преко народа.

*  Треба отесати много балвана да би се саградили порушени мостови.

*  Нисмо изгубили браћу у рату. Нашли су их експерти за судску медицину.

*  Грађански рат нам одговара. Непријатеља можеш убити са кућног прага.

*  На масовним гробницама треба да стоји слика вође.Да се види ком Богу су веровали.

*  Ратним бојама земља је платно.

*  Ко слика крвљу, платно му је Исусов покров.

*  Много је чувара земље на граници ограничености.

*  Какав прљави рат? Војници редовно чисте оружје.

*  Ратове смо водили на свом терену. Да жртве остану у својој земљи.

*  Војнике убијају на стражи. На фронту би им се изгубио сваки траг.

*  Браниоци своје земље су у Хагу. А много их је и у земљи.

*  Хашки суд је хуман. Оптуженима не намеће омчу, већ само своје браниоце.

*  После америчког хуманизма нема ренесансе.

*  Америка и Русија се гледају очи у очи.Победиће она која прва зажмури.

*  Америка не треба да се плаши рата у Сибиру. Лешеве неће стављати у хладњаче.

*  Избеглице су наше појачање – у пропадању.

*  Не разумемо избеглице. Оне су за нас странци.

*  Срби немају стамбених проблема. Стално се селе.

*   За некога је етничко и еколошко чишћење исто. Уклањање прљавштине.

*   Само невиност може да уништи Србе.

*   Сви Срби могу да се сложе – у јаме.

*   Сви Срби у једној држави – можда. Једна држава у свим Србима – никада.

*   Свет Србима може да одреди границе, али не и да их ограничи.

*   Боље роб него гроб! Боље пакт него рат! Еволуција чини своје. 

*  Срби су повукли војску са албанске границе.Свет ће повући границу.

*  Албанци чувају свету српску земљу. Не дозвољавају Србима да газе по њој.

*  Власт не брине о судбини несталих Срба. Зна она да они живе у срцима најмилијих.

*  Срби су у рату слаби коцкари. У пиксли им остаје само пепео.

*  Много је вођа чија имена треба да носе слепе улице.

*  Европа се враћа на место злочина да помогне жртвама.

*  Србија је на коленима. Издало је колено.

*  Неће Србија бити гола и боса у Европи. Одмах ће добити чизму.

*  Није лако добити Нобелову награду за мир.Крвав је то посао.

***

САЧУВАЈ БОЖЕ! АКО ЈЕ ЈОШ НЕШТО ОСТАЛО.

СЈАЈНА ЗВЕЗДА НА СРПСКОМ САТИРИЧАРСКОМ НЕБУ

Писање афоризама је рударски посао. Потребно је мукотрпним радом ископати тоне јаловине, да би се пронашла зрнца мудрости. Можда је због тога мало жена у Србији и свету које пишу афоризме. Поготово је мало њих које пишу добру сатиру, а Даница Машић је једна од њих. Машићеву одликује специфични угао посматрања догађаја и личности, сликовитост реченица и само њен, особени хумор. (Расписивање избора неки схватају као конкурс за незапослене).

Она не настоји да се читаоцу допадне на брзину. Не жури са објављивањем својих сентенци у новинама, часописима и на интернет страницама. Ауторка, што је реткост на нашој сатиричној сцени, већу пажњу поклања афоризмима него књигама. Зато њен дугогодишњи рад на пољу афористике тек треба да добије своју истинску и заслужену афирмацију.

Код Данице Машић је све аутентично. Она је по грађењу поенти и коришћењу стилских фигура самосвојна међу српским сатиричним ствараоцима. Њен афористички поступак и вокабулар су уникум, проткани врло лепом поетском цртом. У њеним афоризмима име више поезије и лирике, него код било кога другог сатиричара. (Раке и хумке су наша обећана брда и долине). Машићева пише већ годинама - истрајно, самозатајно, поштено... Она успешно доказује да може да се пише оштро, али незлобиво, храбро, али неувредљиво.

За све то време ауторка настоји да њени афоризми не буду испразни, већ да садрже идеју, критику, мисао, поруку, емоцију... Она не пише ради писања, већ само када нешто велико и значајно има да каже и подели то са другима.

Ако је реч о утицајима на књижевно стваралаштво Данице Машић, у њеним сентенцама проналазимо паралеле са бриљантним књижевним минијатурама Станислава Јержија Леца.

„Кад рушите споменике, сачувајте постоља. Увек се могу искористити“, записао је велики Лец.
„Споменик без постоља ниче из корена“ – читамо код Машићеве.
„Прозор у свет може се заклонити новинама.“ (Лец)
„Не завијајте ствари у новине. Оне треба да их открију.“ (Машић)

Даница Машић размишља и пише о великим, значајним, универзалним и егзистенцијалним темама. (Задње карике у ланцу спаја катанац).
У својој посвећености раду и промишљању, она не пише о дневнополитичким темама јер је свесна да би такви афоризми имали живот једнодневног вилиног коњица. Ауторка сматра да је за потпуно сагледавање потребна временска дистанца која омогућава непристрасност и објективност, баш као у стиху Сергеја Јесењина:

„Лицем у лице -
 Лице се не види.
Велико се види на остојању.“

Списатељица доказује из афоризма у афоризам, да верује у тријумф добра, правде и истине. Борећи се сатиром и хумором против свега злог и недостојног, уверава нас да је непоправљиви оптимиста, али онај искрени, не по задатку и не плаћени. (Свитање почиње буђењем народа).

Ауторка упорно тражи зрно доброте и људскости у сваком човеку и верује да може да исклија у „то добро дрво“. Њени афоризми су кратки, али захтевају да се о њима дуго размишља. Она се вешто служи речима и зато погађа директно. Не ствара само на дах и тренутну инспирацију, него експериментише, повезује, промишља, слаже речи као „лего“ коцкице, усавршава реченичне склопове...

Афоризми Данице Машић нису једноставне изреке, нису језички каламбури и пуке досетке. Они од читаоца траже пажњу, разумевање и концентрацију, али му зато пружају награду у виду подуке или смеха. Афоризми у овој књизи не теже ефекту „на прву лопту“, већ нуде „игру дуплог паса“. Захтевају интеракцију читаоца и његово укључивање у игру духа. (Памет је као поледица. Соле је да не падну).

Због свега тога, на српском сатиричарском небу сјајно сија једна звезда. Име јој је – Даница!

 Александар Чотрић

Б Е Л Е Ш К А  О  П И С Ц У

ДАНИЦА  МАШИЋ (Александрово, 1944), афористичар и енигмата.

Гимназију и Вишу педагошку школу завршила је у Зрењанину. Радни век је провела у ОШ „Херој Света Младеновић” у Сараорцима код Смедерева, као наставник руског језика. Афоризме и епиграме објављивала је у бројним листовима и часописима: Ошишани јеж, Чивија, Погледи, Илустрована политика, Политика експрес, Вечерње новости, Наш глас, Смедеревска седмица, Тимок, Војска, Дневник, Поштар, ДДОР Нови Сад, као и на програмима Радио-Београда и Радио-Пожаревца. Афоризме јој објављују и електронски сатиричници ЕТНА (Београд),  ЖИКИШОН(  Параћин), НОСОРОГ (Бања Лука ), ДОНСТАЛЕНС (Подгорица). Објавила је књигу афоризама СВАКО ВРЕМЕ ИМА ПРВО ЛИЦЕ (Књижевни клуб Смедерево, 1997).

Заступљена је у: Антологија светског афоризма (Љ.Михајловић, Сврљиг, 1998), Зборник  I  фестивала афористичара Југославије (Удружење афористичара Југославије, Сврљиг, 1998), Ко је ко у нашем хумору, сатири и карикатури (Милован Вржина, Београд, 1998), Враг и шала (Витомир Теофиловић, Београд, 2000), Извајане мисли (Славомир Васић, Алексинац, 2001), Постлудус (Срба Павловић, Нови Београд, 2001), Лексикон писаца просветних радника (Др. Миодраг Игњатовић, Миливоје К. Трнавац, Београд 2001), Ружа на Титанику (Радивоје Рале Дамјановић, Смедерево, 2002), Енцеклопедија афоризама 1 ( Ђорђе Оташевић, Београд, 2004), Случајни узорак (Витомир Теофиловић, Београд 2007), Смедерево(Бојка Вулетић,Смедерево,2007)  Нашите пријатели 1 (Васил Толевски, Скопје, 2007), Нашите пријатели 2 (Васил Толевски, Скопје, 2008), Антологија балканског афоризма (Васил Толевски, Скопје, 2008).

Превођена је на руски и македонски језик. Члан је Удружења енигмата „Вук Караџић”, Београд. Објавила је неколико стотина енигматских радова у енигматским и другим листовима: Марбо, Еурека, Ребус, Мозаик, Скерцо, Хупер, Браво сканди, Наш глас, Политика експрес, Поштар, ДДОР Нови Сад, као и дечјим листовима СВИЦИ  и  БАМБИ. Заступљена је у Лексикону српских енигмата (Мирослав Лазаревић и Јован Вуковић, Београд, 2007).