Poezija/Poetry

AMANET/Spanish-Sabahudin Hadžialić

KORACI.Devetnaest najnovijih i odabranih pjesama Sabahudina Hadžialića-avgust/septembar 2009.g.

sabahudinh.tripod.com

sabi-information.blogspot.com

www.mazos.0fees.net

S I Z I F O V C I

Na razmeđi vlastitih
slutnji
razlučujem
snagu poruke.
Opna zabludjelog okruženja
nadahnjuje generacije
u potrazi za
identitetom njihovih snoviđenja.
Ono što ostaje
biti će
osjećaj naprezanja
na putu
do konačne istine...

Knjiga "Amanet" (BiH, 1996.g.)

S I S I P H E S

A la limite
de mes propres pressentiments,
je percois la force
du message.
La pellicule d'un environnement confus
inspire les generations
a la recherche de
l'identite de leurs revers.
Il restera
le sentiment
de s'etre donne du mal
pour arriver a l'ultime verite...

Libre "Testament" (France, 1998)

K O N T R O L O R I

Knjiga poezije "Amanet" (BiH, 1996.g.)

LES CONTROLEURS

Ils entrent dans les recoins
de la conscience.
Et la ils font le menage...
des pensees superflues...
Ils epurent les mouvances du monde
deja purifees...
La subtuile perfidie
est de savoir
comment maitriser
nos desirs...
Acceptez-moi parmi vous...
Moi aussi je voudrais
epurer ce qui l'est deja...
Qu'est-qu'il me reste d'autre...

Libre "Testament" (France, 1998)

Z I D

Knjiga poezije "Prosjaci uma" (BiH, 2003.g.)

THE WALL

I was
standing in
front of it
lonely
Within my
intention
to..
..
I have turned
my back
to myself
and
walked
away
into
the nonentity
of balderdash.
The wall
still explain
(point towards)
that the
strenght
is not within
the
concrete,
but
within
the
idea.
The
idea
of
the
wall
itself.

Book of poetry "Beggers of the mind" (BaH, 2003)

AMANET

Ne

osjećaj

zavist

prema

onima

što

baklju

nose.

Dogorjeće

u njihovim

rukama!

Knjiga "Amanet" (BiH, 1996.g.)
Knjiga "Testament" (Francuska, 1998.g.)

TESTAMENT

Ne ressent

pas de jalousie vis a vis

des gens qui portent

le flambeu.

Il va se consumer

dans leurs mains.

Book "Amanet" (BaH, 1996)
Book "Testament" (France, 1998)

SUDBINA BESMISLA

Knjiga "Amanet" (BiH, 1996..g)
Knjiga "Testament" (Francuska, 1998.g.)

DESTIN DE L'ABSURDE

Destin de pays
destin d l'etre humain
destin du destin
resonne comme il faut
dans les canaux de l'absurde
en cherchant dans les cris de detresse
le calme de la verite
et la naissance de l'absurde.

Se lever, rester, dervenir.
Le destin de l'absurde
Nous pouvons le vaincre si...

...Si l'echo de nos propres reves
Se transforme en vision reelle
Sans hesiter
Pour que le but de tout cela
Soit le pays,
Petit reflet de sa propre existence.

Oui, pe pays...
...Pays qui sera tel
Que nous l'avons voulu,
Nous qui vaincorns l'absurde
Par le sens de notre propre axistence.
A cause de nous tous.
Bosnie
Et
Herzegovine

Liber "Amanet" (Bosnia Herzegovina, 1996)
Libre "Testament" (France, 1998)

KULA OD KARATA

Knjiga "Prosjaci uma" (BiH, 2003.g.)
Časopis "Most" (2002.g.)

CASTLE OF CARDS

Snow and ice hovers over

Bosnian's lands

....while in Herzegovina

chills are running through

Book of poetry "Beggers of the mind", (BiH, 2003).
Magazine MOST (BiH, 2002)

SVJESNI, I ONI DRUGI

CONSCIOUS, AND THE OTHER ONES

Cynicism
is going
through their
veins
....
Being prudish
is their athem
while
misfortune
of others
is
weaved
wish.
...
Please,
do not kill
the conscience
...

You, the other ones!

M U D R O S T

Bježim ka izlazu

iz sopstvene

sujete.

Bolan nemalo bijah.

....

Bježim ka ulazu

sopstvenog kraja

i...

ne

bunim

se.

...

W I S D O M

I am running away

from my own

vanity.

Became

sick..

....

I am running away

towards the

entrance

of my own

end.

...

And,

I do not have

anything

against it.

PJESMA I RIJEČI

Riječi u pjesmu

ne mogu stati...

ali se

pjesma

u riječima

može

naći...

11.7.2009...22:12
Sabahudin Hadžialić

POEM AND WORDS

Words

can't be put

into

the poem...

But,

the poem could

be found in

words...

11.7.2009...22:12
Sabahudin Hadzialic

GALEB JONATHAN LIVINGSTON

Krila moje mladosti

su na opravci

u njihovim radionicama.

Vratiće mi ih prepravljene

i skrojene drugačije.

Više to neće biti

krila.

Ostaće samo

odbljesak

nečega što se let

zvaše.

Poliće me katranom i pokazivati

svijetu.

Predskazujem budućnost

svoju

a i njihovu.

.....

Perje ne dam,

to mi ne možete

uzeti.

Knjiga "Amanet" (BiH, 1996.g.)

JONATHAN LIVINGSTON THE SEAGULL

In their workshops

over and over again

they patched up the wings of my youth.

I will have them back

Rebuilt

Reassembled.

They will not be wings any more.

They will only be the expression

of something

that once upon the time was known as a voyage.

They will cover me with asphalt

and display me for the world to see.

I foretell the future

My future and

their future.

....

I  shall hold onto to my feathers,

They are mine.

Book of poetry "Amanet" (BiH, 1996)
Book of poetry Testament (France, 1998)

JONATHAN LIVINGSTON LE GOELAND

Leas ailes de ma jeunesse
sont en reparation
dans leurs ateliers.
ils me les rendront reparees
et taillees diferemment.
Ce ne seront plus jamais des ailes.
il rester seulement
la reflet de quelque chose.
qui’s appelait le vol.
Ils me mouilleront
avec du goudron
et m’exposeront a tous.
Je prevois mon future
Et le leur aussi…
…
La plume, je ne la donne pas
Cela vous ne pouvez pas me le prende.

"Testament" (Francuska, 1998)
and Paroles de paix (Francuska, 1999)

JUAN SEBASTIAN GAVIOTA

para los pequeños dioses

Las alas de mi juventud
están reparándose
en los talleres de ellos.
Me las entregarán reparadas
y cortadas de forma diferente.
Nunca volverán a ser alas.
Quedará solamente
el reflejo de algo
que se llamó el vuelo.
Me embadurnarán
con alquitrán
y me expondrán a todos.
Adivino mi futuro
y también el suyo...
...
Pero la pluma, no la doy
esa no me la podéis quitar.

Libro Testament (1996-BiH, 1998-Francia)

BAJKA O RIJEČIMA

Objavljeno u knjizi "Amanet" (BiH, 1996)

LE CONTE DES MOTS

"Dans le monde il n'y a rien de plus fort
et d'impuissant que les mots..."
TOURGUENIEV

"Detruisez les mots! N'hesitez paz!
Faites comme vous pouvez
et comme vous savez!"
dit le roi a ses serfs.
Un homme de bon sens dans la foule repond.
"Comment mon maitre?"
ils se disent ou ils ne se disent pas.
Et quand on les dit,
c'est le vent qui les emporte."
C'etait dit depuis longtemps
quleque part dans un Royaume.
Il n'y a plus ni rois, ni serviteurs.
(ou du moins dans le sens
ou nous les imaginons)
Mais les mots vivent toujours.
et
ils existent encore
les hommes
qui detruiraient bien
et les mots
...et le vent.

Libre "Testament" (France, 1998)

M E D I O K R I T E T S K A  H I M N A

Njihovo je da
govore
nama,
podanicima njihovih želja.
Ne vjeruju nam.
I nikada nisu.
I nikada neće.
Naše je da se divimo njima, nama
nedostupnima,
nadajući se
...da će Zima
ove godine biti jaka.
Možda se neko na ledu
oklizne i padne,
ostavljajući
mjesto
za nas...
Osrednja
ništavila
što žude za vlašću.

Knjiga "Amanet" (BiH, 1996.g.)

L'HYMNE DE LA MDEIOCRITE

A eux
de nous dire,
a nous,
soumis a leurs envies.
Ils ne neous ont jamais crus
Ils ne neous croiront jamais.
A nous
de les admirer
eux qui nous sont
inaccessibles,
en esperant
...que l'Hiver
sera tres rude
cette annee.
Peut-etre que quelqu'um
va glisser
sur la glace
et tombler,
eno laissant la place
pour nous...
....miserables
qui sommes avides de pouvoir.

Libre "Testament", (France, 1998)

PROSJACI UMA

Razaraju
nadu
sutrašnjice
hraneći
se sivilom
današnjice.

Da li sam drugačiji?

BEGGERS OF THE MIND

Destroying
the hope
for tomorrow
feeding themselves
with the drabness
of nowadays.

Am I different?

BOSNA, DANAS


Bijah
tamo
gdje
svi dolaze
sretni....
Bijah
tamo
gdje
svi dolaze
veseli...
Bijah
tamo
gdje
uvijek
i
bijah...
Sam sebi
dovoljan.
Sluđen
i
izgubljen.

BOSNIA, TODAY

I've been
on the place
where
everybody
comes
happy...

I've been
on the place
where
everybody
comes
jovial...

I've been
where I
have always
been...

Sufficient
to
myself
...

Insane
and
lost

OTISCI

Rastrojen
današnjicom
prošlosti
se
vraćam.
Nije li bolje bilo?
...U prošlosti koju pamtim...
Oblaci
nestaju nad
snom nadanja.
Buđenje je
ovdje
uvijek
krvavo.

Knjiga poezije" Prosjaci uma" (BiH, 2003.g.)

FINGERPRINTS

Teared apart
by
nowadays
I am returning
back to
the past.

Was it better?

...In the past
which I remember....
Clouds
are disappearing
above the dream
of the hope...

Wakening here
is always
bloody...

Book of poetry "Paupers of the mind" (BiH, 2003)

BOEMSKA DUŠA

27.7.2009.g.

BOEMIC SOUL

My soul
is gaunt and wandering.
...
If you come accross her,
do not approach to her.
...
Throw the stone.
Even two.
...
If you miss,
I will not forgive you!

27.7.2009.g.

COGITO, ERGO SUM*

*Izetu Sarajliću
Knjiga poezije "Amanet" (BiH, 1996.g.)

COGITO, ERGO SUM*

Reste-t-il
un reflet
de bonne volonte
dans quelque chose
qui a le courage
de penser?

*Ndt: Izet Sarajlic, Celebre poete bosniaque
Libre "Testament" (France, 1998)

***

***

Tu peux fuir
Jusque'a la prochaine rencontre
Avec toi meme.
Mais c'est la
Que t'attend la suite
De ton desespoir

Libre poesie „Testament“ (France, 1998)

BOSNIA (AND HERZEGOVINA) 2020
(iz digitalnog dnevnika limenog vojnika)

BOSNIA (AND HERZEGOVINA)
(from the digital diary of the brass soldier)

They do not
lie
because
the do
not have
anybody to lie
for....
...
They do not
hide
because
they do
not have
to hide at
all any more...
....
They do
not
have to live
because
they do
not have to live
for anybody
....
They
are
Sodom
and
Gomorrah
of our visions,
presumptions and
hopes.
...
Now!

Sarajevo, 24.7.2009

AKO I IKADA... ISTINA

21.7.2009.g.

IF AND EVER... THE TRUTH

(Audiatur et altera pars)

They do not
lie
because
the do
not have
anybody to lie
for....
...
They do not
hide
because
they do
not have
to hide at
all any more...
....
They do
not
have to live
because
they do
not have to live
for anybody
....
They
are
Sodom
and
Gomorrah
of our visions,
presumptions and
hopes.
...
Now!

21.7.2009.g.

NIKOLAJU BUHARINU

Knjiga "Amanet" (BiH, 1996.g.)

NICOLAS BOUKARINE

Pensete emportee
par la realite
ecrasee sur le premier ecueil,
conditionnee
par des volontes historiques
devient synonyme
d'une revolution reussie
suite a la transformation
de l'esprit en matiere...
...
Je n'ai qu'une question
dit le page:
"Combien d'inspirations,
de penses naissantes
seront encore jetees a l'eau
pour que commence
la realisation du reve?"

*Anarchiste des annees 30

Libre "Testament" (France, 1998)

VISOKI PJESNIČKI DOSEZI

Sabahudin Hadžialić: ALTER EGO BEST OF

Poslijeratna bosanskohercegovačka književnost obogaćena je stvaralaštvom većeg broja novih pisaca koji su literarnoj javnosti ponudili više desetina iznimno vrijednih književnih djela. U toj plejadi mladih spisatelja posebno mjesto zauzima Sabahudin Hadžialić iz Bugojna.  
            Već svojom pjesničkom knjigom pod naslovom Testament, Hadžialić je postavio visoke poetske standarde koji su ga uvrstili u dvije antologije, od kojih je jedna objavljena u Francuskoj. Ta mu je knjiga otvorila vrata, ne samo bosanskohercegovačke, već i evropske literature u kojoj je, nažalost, malo pisaca s našega područja. Zato svaki ulazak naših pisaca na stranice antologija i časopisa država s jakom nacionalnom literaturom, kakva je u ovom slučaju francuska, znači priznanje ne samo autoru već i cjelokupnoj b-h književnosti.
            Svjestan položaja u kojem se našao nakon pozitivnih odjeka na prvu knjigu, kao i odgovornosti pisca kome je pružena mogućnost za samopotvrđivanjem i daljim napredovanjem, Hadžialić je nastavio pisati s jednakim žarom i odlučnošću da svoj književni opus proširi i učvrsti u nivou kojeg je postavio i dostigao u prvoj etapi svoga stvaralaštva. Iza prve objavljene zbirke pjesama, slijedilo je još nekoliko književnih naslova koji su učvrstili njegovu pjesničku poziciju na nacionalnoj razini, te mu omogućili da sudjeluje na brojnim poznatim književnim manifestacijama. Istovremeno mu je otvoren prostor u listovima i časopisima za prezentiranje novih književnih ostvarenja, što je piscu u razvoju od neprocjenjivog značaja.
            Nakon četiri do sada objavljene knjige u dvadeset godina spisateljskog rada, Sabahudin Hadžialić pripremio je novu pjesničku zbirku pod naslovom Alter ego ( best of) u koju je uvrstio dvadesetak ranije publiciranih pjesama, te isto toliko novih pjesničkih ostvarenja. Ovaj izbor zorno potvrđuje njegov pjesnički dignitet, koji je izgrađen na referalnim zasadima savremene evropske i svjetske poezije.
            Zbirka je podijeljena na nekoliko tematski razlikovnih cjelina. Prva cjelina govori o nama, odnosno općenito o ljudima koji sebe svrstavaju u najsavršenija živa bića na planeti  Zemlja. Koliko je to samorangiranje (in)validno ponajbolje potvrđuju sukobi i ratovi koje ta, najsvjesnija (?) bića vode od nastanka ljudske civilizacije. I koje će voditi do nepoznatog kraja neizvjesne nam budućnosti. Kad pjeva o nama i našim ljudskim manama, Hadžialić je razložno škrt na riječima i uvjetno određen u promišljanjima. On vjeruje čovjeku, ali na pragmatičkoj ravni izražava sumnju u mnoge njegove nakane i postupke. Potvrdu toga pristupa i stava nalazimo naročito u pjesmama pod naslovima Amanet, Bezimeni, Cogito ergo sum i Galeb Jonathan Livingston. Obraćajući se čovjeku kao jedinki svoga roda, u pjesmu Amanet, Hadžialić promišlja i zapisuje sljedeće stihove:
                        Ne osjećaj zavist prema onima što baklju nose.
                        Dogorjet će u njihovim rukama.
I to je sve! To je cijela pjesma. Čista i jasna kao brušeni poetski biser. U njoj se svatko može potražiti i pronaći. Po svojoj pameti i po vlastitoj savjesti. Bilo mu od volje!
U drugoj cjelini pjesnik promišlja ljubav kao najveće dostignuće čovjekova duha i ljepote prirode što nas okružuje. Ljubav je uzajamni odnos i zanos bića koja opstaju širenjem Dobra i vrste kojoj pripadaju. Istovremeno, ljubav je centar svijeta i svega što postoji i jedino ona nam pruža priliku da voljenjem obranimo ljudsku čast čast i dostojanstvo. Većinu ljubavnih pjesama u sklopu četverodjelnog ciklusa pjesnik posvećuje svojoj životnoj saputnici Amiri. Pjesme nastale iz ljubavi nisu škrte na riječima. U njima je pjesnik otvoren i jasan, a u odmjerenoj dozi zaljubljen i strasan. Žena je prvo lice ljubavi i donositeljica života i to djelo prirode nitko ne može poreći niti promijeniti. U tome prsti sudbine, a ni ljudske ruke ni primisli ne mogu ništa poremetiti niti preusmjeriti. I to je najbolja i najvječnija božja i prirodna pravda. Tako neka ostane do kraja svijeta i svega! Jer, tako nam sugerira i pjesnik u ljubavlju nadahnutoj pjesmi Ona i ja:
Kao plima mojih sjećanja, ona rađa moje dane.
Kao mjesec mojih noći, ona upija moje godine.
Ljubav nema granice! A što će ljubavi granice, kada je ionako sve drugo oko nas  beznadno ograničeno?!
Treća cjelina posvećena je zemlji i domoljublju. Zemlji kao mjestu postanka i opstanka. Domovini i domu kao ishodištu kojem se vraćamo ma gdje bili i ma kamo išli. Duhom i (ili) tijelom, svejedno. U epicentru Hadžialićeva pjesništva o zemlji je država Bosna i Hercegovina. Zemlja usuda i suda. Zlatni rudnik za domorođene i magnet za strance. Posna i rosna. Hercegovina i Bosna. Sve u jednom i sve oko jednog. Pjesnikova zemlja! Rodna i plodna. Od grkog bajama, do semberskog i posavskog šećera. U hudi vakat i u ludo vrijeme, ta zemlja biva gladna, jadna i hladna. Baš kao u pjesmi Kula od karata u kojoj pjesnik, ne bez tuge i gorčine, zapisuje sljedeće stihove:
                        Snijeg i led Bosnom viju.
Hercegovina hladnom postaje!
I opstaje, pridodajem! Tek da to zlobnici i agresori, ne zaborave!
U ovoj poetskoj zbirci, nevelikoj po sadržini, a golemoj po snazi kazanih i zapisanih poruka, ugrađeno je više desetina pjesama čiju će misaonu dubinu i leksičku širinu osjetiti svaki dobronamjerni i dobroupućeni čitatelj. Izdvajam samo neke od njih, svjestan da su ukusi različiti i da o njima na ovome mjestu ne treba raspravljati. To su, uz već spominjane, u prvom redu pjesme s naslovima: Bili su i ostaće, Manipulatorima čuđenja, Priča o mladosti, Prosjaci uma, Sudbine I i II, Mogu li?, Tebi istino, Usud, Zemlji, njoj samoj, Mea culpa, Neotkani Sizif i Nacionalistička himna. U potonjoj pjesmi, kao i u još nekima sličnog sadržaja, pjesnik se s jakim argumentima određuje negativno prema politici i njenim protagonistima. Čini to bez  dvojbe, premda i sam neposredno sudjeluje u procesu političkog osvješćivanja masa koje su, koliko do jučer, zavedene rikom ovnova predvodnika, mahale oružjem i posipale se pepelom i garom sagorjelih riječi i baruta etničkih gladijatora i haških krvnika.
            Poezija Sabahudina Hadžialića otkriva nam i potvrđuje pjesnika zavidne kulture, bogate leksike i širokog književnog znanja. Zahvaljujući tome, on uspješno prati sve trendove savremene svjetske poezije i primjenjuje je u vlastitoj  književnoj radionici. Tako nas  uvjerava da su krila njegove mladosti koja su u pjesmi Galeb Jonhatana Livingstona bila na opravci „u njihovim radionicama“ u jako dobrom stanju, te da mirno plove našim podnebljem noseći ga smjerno u visine i u još neotkrivene literarne predjele. Za očekivati je da će nas sa toga puta i ubuduće obasipati novim raskošnim stihovima i snažnim pjesmama. Kako je to, uostalom, i do sada činio.
            Šta još na kraju reći osim: Sretno ti i berićetno poetsko i ljudsko putovanje bilo, pjesniče Sabahudine!
        

Ivo Mijo Andrić

Sabahudin Hadžialić: ALTER EGO (The best of) 

Izmedju korica knjige " The best of ", autora Sabahudina Hadzialica, citalac ce prepoznati poeticno i zrelo ostvarenje ovog pjesnika. Uistinu, potpuno djelo koje ima oba knjizevna pola, umjetnicki i esteticki. Umjetnicki, proistekao iz bica samog pjesnika, koristeci kao sredstvo rijec i stih, a esteticki pol se javlja kao ostvarenje koje vrsi citalac Sabahudinovih pjesama. S toga, nepotrebno je biti tumac ili posrednik izmedju autora i citaoca, treba uciniti ljubav citaocu da se ostvari u estetickom dijelu, odnosno polu ove poeticne cjeline. Prava poezija ne trpi tumaca. Pokusacu se ostvariti u jednom dijelu estetickog pola, u onome sto sam prepoznala citajuci Hadzialiceve pjesme.

U ocekivanju "pjesnickog ega"-biti prisutan u svemu-, naisla sam na ono drugo kosmicko uredjenje - SVE JE PRISUTNO U PJESNIKU -. Njega su pronasle sve njegove ljubavi, radosti i strahovi. On ih je svjestan i zato njegove misli osciliraju od sumnje u smijeru komparacije ( da li je bolji, losiji, manje vrijedan, vise vrijedan od drugih u oluji nevremena ), do sumnje da li je "on nesto njeno, moze li se bar nadati", jer ona je nesto cinjenicno i stvarno, a tako cisto i nevjerovatno. Pjesnik ne trazi, on je pronadjen; on ne sanjari, on je svjestan; on ne ceka, on je zatecen.

Iako tezi ka potpunosti ( sto svojom refleksijom i emocijom jeste ), pjesnik je cesto negdje "izmedju". Izmedju sigurnosti i neizvijesnosti,i zmedju ocaja i nade, izmedju juce i sutra. On traga za trenutkom sadasnjim, za "danas". Pjesnik osjeca nemir i zebnju vremena u kojem zivi, osjecajuci ga kolektivnim usudom, pri cemu intonira vapaj sveopste boli. Sjetih se misli Emila K."Mi smo ono sto od sebe ucinimo, a ne ono sto je od nas sudbina ucinila".
Poznavajuci Sabahudina Hadzialica kao humanistu i kosmopolitu, smatram umjesnim podsjetiti na ove rijeci i dodati " Si vis amari,ama ".

U Lisabonu, 2006.

Kristina Mrdja

HUMANISTIČKA NAČELA I PJESNIČKI ANGAŽMAN

          Sabahudin Hadžialić u svemu je čovjek suvremenog doba i svjedok svekolikih okrutnosti s kojima se susreo face to face. Suočen s neminovnostima i nagrđenim licem svijeta, a višestruko talentiran čovjek – pjesnik, esejist, prozist, dramski pisac, publicist – Hadžialić se bitno uspravio u poeziji. Objavio je četiri knjige, postigao i međunarodna priznanja, kao pjesnik osvojio značajne nagrade, ne zapostavljajući niti jednu od svojih djelatnosti. Zanimljivo je i vrijedno spomenuti: Hadžialić se ne sklanja u pjesmu kao pribježište, on u pjesmi funkcionira kao najboljoj, otvorenoj i djelatnoj formi i opciji.
          Takav odnos, Hadžialiću omogućuje da u svakoj poziciji funkcionira zdravo i primjereno, snažno i otvoreno, prikladno u njegovoj osobi artikuliranom habitusu ljudskog bića i njemu svojstvenog koda. Hadžialić u pjesmi nastavlja da voli. Hadžialić u pjesmi biva angažiran prema oporoj društvenoj stvarnosti i čovjekovoj poziciji. U pjesmi, Sabahudin Hadžialć nastavlja nesmiljeno zapažati jednako nasrtljive pojedinosti i osobnu pojavu koja je tolerantna i spremna uvažavati drugačije, tražeći smisao i ključ cijeloj zavrzlami. Sabahudin Hadžialić od svojih početaka pjeva sve sjetnije, ali, jednako nepopustljivo naspram svojih visokih humanističkih prinicipa.

          Hadžialić piše slobodnim stihom, a tu i tamo tek, otme mu se spontana rima. Ritam njegovoga pjesničkog govora, u suštini je ritam misli i spoznaje, ali i unutarnje, nenametljive muzike misaonog procesa i njegovoga kazivanja, koje podupire pjesnikova sjeta. Hadžialićevi pjesmotvori su mahom kratki i svi, bez iznimke ispunjavaju uvjet da ih doživimo kao dobre i lijepe. U pjesničkom činu, estetsko je bitno i dijelom je pjsnikov cilj. Hadžialićevo pjesničko iskustvo artikulirano je njegovom širokom ljudskom i sjajnom čitateljskom kulturom, njegovom stvarnom ljudskošću koja je fon – pozadina motivacije i ishoda u svakoj pjesmi.

          Naime, Sabahudin Hadžialić iskreno želi, a djelatno preduzima sve da ovaj svijet učini boljim. Pitanje o tome da li to pjesnici i umjetnost uopće mogu, Hadžialić je riješio spoznajom da bez dobrote ne može biti dobra čak i ako se tek na muci poznaju junaci. Njegov bitan i uvijek neupitan cilj je da bude na strani dobra i da tako dobru omogući prevagu u svakom odnosu prema drugačijem. A borba je stalna i neprestana i na svakom mjestu, u svakoj prilici i, Pjesnik je djelatan.
          Hadžialićev stih je jednostavan i na način čovjeka suvremenog svijeta ekspresivan. Hadžialić kao pjesnik jedinka je koja uvijek govori samo u svoje ime. On je čovjek koji sebi ne dopušta omašku i koji ne zatvara oči ispred surovosti kojima je izložen. On svijetu prilazi s otvorenim gradom i bez zazora, spreman prihvatiti i uzvratiti u jednakoj mjeri. On zna sve o nemilosrđu i nesmislu mediokriteta, koji potkradaju sve dobro i ruše najviše, e da bi se digli iz blata u nivo prosjeka kojim su zadovoljni. Ali, Hadžialić zna sve i o ljubavi i u ljubavi se uzdiže plemenitošću posebne vrste. Zna puno i u takav odnos ulazi s proračunatom popustljivošću i spremnošću na davanje, koje se suprotstavlja vragolijama i zadnjoj misli, spreman svome osjećanju i doživljaju dati sve – što njegova bogata priroda može.

          Sabahudin Hadžialić je, dakle, u svemu čovjek suvremenosti suočen sa stvarnošću. Njegove pjesme, nerijetko, sugeriraju kako stvarnost nije autentična, nego tek improvizirana slika koja nastoji biti uvjerljivom do nivoa na kojem će instumentalizirati čovjeka. Hadžialićeva pjesma sugerira da smo kao ljudi izloženi zloupotrebi snažnih mehanizama u službi moći. Humanistički principi i etika su ideali na koje se moć ne osvrće, kojima ne pridaje značaj, ali koje svojim prisustvom nužno reafirmira i vraća u aktivan životni poredak – Hadžialićeva pjesma.
          U tom nastojanju, Pjesnik je pouzdana osoba, ne vara ga njegovo osjećanje da je uistinu, upravu. On ne želi odustati, nije spreman prilagoditi se, niti – popustiti pod pritiscima moći. Svoju krhkost, kao da ne opaža, jer sam je odabrao put kojim se kreće. On je svjestan kako mediji u službi centara moći, u stvarnost impostiraju privid i lažnu sliku, koja im treba poslužiti za jačanje pozicije. Pjesnik vidi kako su slabi izgledi na kojima istrajava, ali ih i ne pomišlja napustiti – jer, njegovi su i stvarni.

          Sabahudin Hadžialić je dakle od rijetkih, koji su spremni raditi i sve od sebe dati za popravljanje ovoga svijeta. To, ustvari i jeste njegova jedina i stvarna pjesnička pozicija, njemu darovani i od njega odabrani Svijet. Spreman sve dati za ideale, otkriva pokvarenjake i budale, identificira prosjake, slabe i nejake, nakaznost svijeta i besmisao zlobe.

          Pjesnička rekapitulacija Sabahudina Hadžialića u ovoj knjizi, u Izboru i s Pogovorom Ante Zirduma, uvjerava nas kako Hadžilać vrši veliko pospremanje, prije nego će nam nešto novo i možda odlučujuće, reći o ljubavi i životu, ali – iskreno, i istinito, i bez sumnje – angažirano. Hadžialić je od one rijetke vrste koja se ne libi angažmana, jer, sasvim mu je jasno što čini, pa pjesničkim putom hodi i napreduje bez izlišnih pitanja kakvo bi bilo raspravljanje o tome: ima li pjesnik pravo biti anagažiran?

          24. 07. 2006. Atif Kujundžić

BUGOJNO 1995
Bosnio, escritor, guerrero

Este libro de poemas de Sabahudin Hadzialic nace de la ruptura de su sentimiento actual, refinado, luchando por la supervivencia vista desde el prisma de las colectividades en palabras que se limitan a lo abstracto.
Su contenido atrae, en ningún momento cuestiona la fe, al contrario nos anima a reflexionar sobre nuestro propio juicio. Como hombre, participa directamente en el drama colectivo bosnio, consciente de su aportación a la historia colectiva después del papel guerrero que le impusieron y que voluntariamente aceptó para sobrevivir. Con su poesía de despecho nos enseña su propia identidad y su papel de resistente en esta calamidad. Dotado y docto, con su pluma no sólo hace su balance y el de otros de lo que ha pasado por él y por los bosnios sino que también defiende su propiedad.
El señor Hadzialic con sus propias aventuras nos propone la retrospectiva de lo que a cada uno nos ha vencido, al mismo tiempo que trata sus heridas y los heridos con la certeza de sus juicios. En realidad nos ayuda a mirar a escondidas lo que pasó con él y con todos nosotros durante esos tiempos de guerra, él se libera a sí mismo y a los otros y anuncia el prototipo de resistente bosnio, creador, evoca valores nuevos, nuevas creaciones, deja la elección a las orientaciones a partir de nuestros propios fundamentos. Este libro es de hecho la propia liberación de las consciencias, enmarcado con palabras extranjeras, cortés en la Europa que es la suya, con el dialecto clásico de los Balcanes, elemento emotivo y sublime hasta el torbellino individual y colectivo que nutre y recalienta el alma bosnia de un fuego que siempre arderá.

Mesud Duvnjak.

BUGOJNO 1995
Asesino, aventurero, libertino

Expresión concisa simbólica confrontada con los problemas del hombre moderno, abandonado y desesperado, frente a sí mismo y al mundo que lo rodea, siempre en conflicto con una persistente tristeza fabricada con cansancio y desesperanza, que busca la solución en la negación y en la simbólica abstracta, en el contraste entre la luz y la oscuridad, en el conflicto entre los dos.
Su sentimiento fantástico de los valores, la vanidad y la maldad de un héroe representa el símbolo del destino, la sensibilidad vejada y excitada, la susceptibilidad que engendra el sufrimiento y la desesperanza, la superioridad y la preponderancia.
Todos los acontecimientos representan la reaccción del hombre de elevada intelectualidad que escoge y que vive la vida y su aventura a través del antojo y el deseo de lo consciente, expresado por la expresión abstracta y simbólica que, de manera original, representa el amor al sufrimiento y el dolor provocado por la vacuidad de la vida.
El tema de la vitalidad podría quizá ser abordado, mezclado con la persistencia indestructible de las múltiples formas de creación.
¿El hombre? !
Apasionado, ávido, asesino, aventurero, libertino con los antojos y los deseos, las costumbres y las normas que embotan y calman la sangre salvaje e hirviente. Un mundo de antojo y deseo a cambio del mundo de la realidad.
La sangre hirviente confundida con la vida y el antojo, el hombre en paz consigo mismo ( y no con la sonrisa apagada de un Dios fatigado), con la vida, con la eficacia atesonada en su existencia, con los sentimientos de culpa y de inferioridad enterrados, con la firme resolución de devenir fuerte y superior.
¡La vida y la gloria al santo espíritu de la vida!
"... Paris es muy pequeño
ahí está toda su grandeza
Todo el mundo se encuentra
incluso las montañas...."

Dinka Šečić

BUGOJNO 1995
Bosnio, escritor, guerrero

Este libro de poemas de Sabahudin Hadzialic nace de la ruptura de su sentimiento actual, refinado, luchando por la supervivencia vista desde el prisma de las colectividades en palabras que se limitan a lo abstracto.
Su contenido atrae, en ningún momento cuestiona la fe, al contrario nos anima a reflexionar sobre nuestro propio juicio. Como hombre, participa directamente en el drama colectivo bosnio, consciente de su aportación a la historia colectiva después del papel guerrero que le impusieron y que voluntariamente aceptó para sobrevivir. Con su poesía de despecho nos enseña su propia identidad y su papel de resistente en esta calamidad. Dotado y docto, con su pluma no sólo hace su balance y el de otros de lo que ha pasado por él y por los bosnios sino que también defiende su propiedad.
El señor Hadzialic con sus propias aventuras nos propone la retrospectiva de lo que a cada uno nos ha vencido, al mismo tiempo que trata sus heridas y los heridos con la certeza de sus juicios. En realidad nos ayuda a mirar a escondidas lo que pasó con él y con todos nosotros durante esos tiempos de guerra, él se libera a sí mismo y a los otros y anuncia el prototipo de resistente bosnio, creador, evoca valores nuevos, nuevas creaciones, deja la elección a las orientaciones a partir de nuestros propios fundamentos. Este libro es de hecho la propia liberación de las consciencias, enmarcado con palabras extranjeras, cortés en la Europa que es la suya, con el dialecto clásico de los Balcanes, elemento emotivo y sublime hasta el torbellino individual y colectivo que nutre y recalienta el alma bosnia de un fuego que siempre arderá.

Mesud Duvnjak.

BUGOJNO 1995
Asesino, aventurero, libertino

Expresión concisa simbólica confrontada con los problemas del hombre moderno, abandonado y desesperado, frente a sí mismo y al mundo que lo rodea, siempre en conflicto con una persistente tristeza fabricada con cansancio y desesperanza, que busca la solución en la negación y en la simbólica abstracta, en el contraste entre la luz y la oscuridad, en el conflicto entre los dos.
Su sentimiento fantástico de los valores, la vanidad y la maldad de un héroe representa el símbolo del destino, la sensibilidad vejada y excitada, la susceptibilidad que engendra el sufrimiento y la desesperanza, la superioridad y la preponderancia.
Todos los acontecimientos representan la reaccción del hombre de elevada intelectualidad que escoge y que vive la vida y su aventura a través del antojo y el deseo de lo consciente, expresado por la expresión abstracta y simbólica que, de manera original, representa el amor al sufrimiento y el dolor provocado por la vacuidad de la vida.
El tema de la vitalidad podría quizá ser abordado, mezclado con la persistencia indestructible de las múltiples formas de creación.
¿El hombre? !
Apasionado, ávido, asesino, aventurero, libertino con los antojos y los deseos, las costumbres y las normas que embotan y calman la sangre salvaje e hirviente. Un mundo de antojo y deseo a cambio del mundo de la realidad.
La sangre hirviente confundida con la vida y el antojo, el hombre en paz consigo mismo ( y no con la sonrisa apagada de un Dios fatigado), con la vida, con la eficacia atesonada en su existencia, con los sentimientos de culpa y de inferioridad enterrados, con la firme resolución de devenir fuerte y superior.
¡La vida y la gloria al santo espíritu de la vida!
"... Paris es muy pequeño
ahí está toda su grandeza
Todo el mundo se encuentra
incluso las montañas...."

Dinka Šečić